МАКЕДОНСКА ИСТИНА против пропаганде

Као што сам већ раније говорио, идеја о Македонији као делу Старе Србије није изворна и није никада била општеприхваћена у Србији до јуна месеца 1881 године, када је склопљен такозвани аустро-српски "савезни договор", када је дошло до преговора између тадашње кнежевине Србије и Аустро-Угарске, у којима је ова последња забранила Србији да било како буде инволвирана у аустријско владање и њеним делима у Босни и Херцеговини, али, са друге стране, АУ монархија, као извесну моралну надокнаду, даје Србији зелено светло за проширење на југ, на Косово и Метохију (праву Стару Србију), али и Македонију, што је имало за циљ да посвађа Србију и Бугарску, која је такође претендовала на њу. Дугорочне последице такве једне свађе били су у интересу Аустро-Угарске. Понављамо, до 1881 године Србија званично нигде Македонију није сматрала Старом Србијом. До тада је такву идеологију спроводио круг око доказаног фалсификатора Милоша Милојевића, који јесте имао утицаја на државу и који је био орг

Прослеђујем читаоцима мога блога текст који сам, као реакцију, послао редакцији "Новости" на спорни и тенденциозни чланак о Македонцима, објављеног у електронској форми на дан 28. 11. 2021 године. Свој одговор сам послао уз наду да ће бити објављен у истом листу. Чекамо одговор. У продужетку преносим текст који сам послао "Новостима".     Пишем вам ов о писмо поводом тенденциозног и нимало научног чланка објављеног у вашем листу (електронски формат), на дан 28.11. 2021. године, под називом « СРБИ ПОСТАЛИ МАКЕДОНЦИ ПО РЕЦЕПТУ КОМИНТЕРНЕ: Историчар Борисав Челиковић истраживао "Операцију" расрбљавања после Другог светског рата», аутора Бориса Субашића. Као човек који 20 и више година истражује историју македонског народа, али и као (са једне стране) припадник истог, имам жељу да оповргнем лажне тврдње које је споменути аутор, на основу рада, у чланку споменутог, Борислава Челиковића, изнео.   Оно на шта бих желео да скренем пажњу вашим читаоцима, јесте

Да размотримо неке историјске фабрикате који се циљано пласирају о Македонцима. Циљ оваквих "фејкова" и "спинова", како се зову у теорији политичке пропаганде, јесте да замагле праву истину о некој теми и одрже лаж или полуистину у циљној групи за коју се те нестине пласирају. Напомена: Замолићу опет све читаоце, имајући у виду балкански амбијент у којем живимо и све његове пропратне појаве, да не поистовећују групицу људи, које називамо "националисти", са народом или народима из којих долазе. Није лепо правити генерализације, уопштавања, таквог типа, а и циљ овог блога јесте полемика са тврдњама овог круга људи, а не ширење међунационалне или било какве друге мржње. Мржњу можемо усмерити на заблуде, али никако на људе, јер смо хришћани. Исто тако, некоректно би било осуђивати цео народ, када знамо да су ови заблудоносци изразита мањина у народу из којег долазе и да велика већина не дели њихове ставове. Уосталом, уверени смо и знамо да је истина/Истина на

Овај наш чланак има за циљ да осветли питање о етничком идентитету македонског народа на основу историјске грађе из времена Краљевине Србије и Краљевине СХС (Југославије). Ти су извори за ову тему од непроцењивог значаја, пошто о македонском националном идентитету долазе од људи који су противници истог (пропагандних структура које су крајем 19 века покушале да наметну своју националну идеју Македонцима). Зато аутори ових докумената нису имали никаквог интереса да говоре неистину, већ су њихова сведочанства праве информације са терена, будући и да им је један од задатака био и "сондирање терена" у погледу националног проблема у Македонији. Истовремено, ови су подаци смртоносан удар за сваку шовинистичку пропаганду која има за циљ да оспори национални идентитет Македонаца или га припише инжењерингу комунистичког режима после Другог светског рата. Посебно се радујемо пошто знамо да нас присталице таквих заосталих идеја редовно прате и да ће са радошћу прочитати и овај чланак.