МАКЕДОНСКА ИСТИНА против пропаганде

Последња четвртина 19 века била је период великих превирања у Македонији и усиљене борбе између Србије и Бугарске (али и Грчке) око тога ко ће остварити већи утицај у Македонији. Зато су се македонски национални делатници нашли у великом проблему: нису имали нити средстава за борбу, нити су били у могућности да формирају своје школске и националне установе, а нити су имали близу неку велику европску државу, која би им помогла у националној еманципацији и у борби за своју државу. Зато су били принуђени да искористе оно што имају и боре се у врло ограниченим оквирима. Један од таквих бораца био је и охриђанин Темко Попов. Темко Попов био маркантна и нимало једнозначна личност македонског политичког и културног живота друге половине 19 века . Био је дугогодишњи агент Србије, који је сарађивао са специјалним установама у њој, које су имале план, задатак и намеру да изврше србизацију македонског становништва путем школско-образовних институција (школа и гимназија) које ће отварати у Македо

Ру долф Арчибалд Рајс (нем. Rudolph Archibald Reiss; Хаузах, Баден, 8. јул 1875 — Београд, 8. август 1929) је био швајцарски форензичар, публициста, доктор хемије и професор на Универзитету у Лозани. Истакао се као криминолог радом на истраживању злочина над српским становништвом у време Првог светског рата. Након Првог светског рата решава се да настави да живи и ради у Србији, и истакао се као велики пријатељ српског народа и Србије. Током Балканских и Првог светског рата, бавио се информисањем европске јавности о злочинима Немаца, Мађара и Бугара над српским становништвом, а целог свог живота посветио се добробити српског народа и државе. Међу његовим бројним написима, чланцима и књигама, могу се наћи и такви у којима је Рајс писао о специфичним питањима и проблемима српске државе и народа. У некима од њих, он пише и о македонском народу, и говори о њему као о посебном и као камену спотицања у односима између Србије и Бугарске. Овде ћемо навести једно његово сведочење у целост

3. децембра 1939. године у Загребу се одиграла јавна или полујавна дискусија између два професора универзитета (Николе Вулића, историчара и археолога и професора Јована Радоњића, историчара) српске националности и четворице младих македонских студената и једног као председавајућег дискусије. Настала је након што је Вулић објавио свој чланак под називом "Јужна Србија или Македонија?" (новине "Време", од 16 новембра 1939., Београд) у којем је заступао тезу да назив "Македонија" није историјски и да га треба свугде забранити, а уместо њега користити искључиво израз "Јужна Србија", на шта су дошле бројне реакције из Македоније. Након тога је Вулић  планирао предавање на исту тему, у суботу, 02. децембра, дан раније, у Народном пучком свеучилишту у Загребу, али је македонско студентско друштво "Вардар" саботирало његову реализацију, са намером да Вулића позове на јавну дискусију у којој ће учествовати он и македонски студенти. Вулић се сагла

Један историјски куриозитет. Генерал Дража Михаиловић (1893, Ивањица, Србија - 1946, Београд, Србија, СФРЈ), познат и као Ђенерал Дража и Чича, био је вођа такозване Југословенске војске у Отаџбини, познатије по колоквијалном називу "четници". Ова војна формација у каснијој, послератној југословенској историографији представљена је као својеврстан српски пандан хрватским усташама, због жеље тадашњих власти да направе некакву "злочиначку уравниловку" којом би се усташки геноцид и чак холокауст над Србима некако "оправдао" наводним српским злочинима са друге стране. У том контексту гледано је и на личност Ђенерала Драже. Међутим, данас знамо да је таква оцена југословенске историографије нетачна и погрешна, а да је овај покрет (који је претендовао, и не без основа, да је он заправо званична армија Краљевине Југославије) био заправо антифашистички и легалистички покрет (у погледу устројства државе), што свакако не аболира његове доктринарне грешке и злочине к

Данас ћемо писати, са тугом и жалошћу, али и осећајем стида, о једној појави и личности историје Македоније, која је путем медијске и пропагандне манипулације у Србији, од неких кругова третирана као велики "српски јунак" и "ослободиоц српског народа". Ради се о особи која је, путем лажних података, које су пласирали разни шовинистички кругови - духовни и морални дегенерати, са циљем да оправдају дела својих идејних шовинистичких претходника, добила место које никако не заслужује.  Јован Стојковски*1 (касније - Стојковић) рођен је у велешком селу Мартолци, 25. децембра 1887 године. Почиње своје школовање у егзархијској бугарској школи у суседном селу Оморани, где учи две године, а потом прелази у бугарску школу у Велесу са десет година, где учи још годину дана, и потом прелази у села Војница и Богомила, такође бугарске школе, где завршава четврти разред. Ово су подаци које нећете чути од представника шовинизма у Србији, који би желели да представе Стојковског као &q

 "Данашњи Македонци су Словени, а прави Македонци (антички) немају везе са њима". Колико пута до сада смо чули ову реченицу од националистичких мракобеса и манитих незналица врло надобудних у погледу историје (македонског народ), истичући ову паролу као свој главни и круцијални доказ "лажне македонске нације" и њеног, наводног, "комунистичког инжењеринга"? Мислим да ће се свако сложити да је то много пута чуо.  Свако ко познаје званичну македонску историографију, па чак и из претходног периода владавине македонске десне, ВМРО-ДПМНЕ, партије, која је почела да форсира причу о вези са античким Македонцима, врло добро зна да она, македонска историографија, не промовише и не заступа став да су данашњи Македонци директни наследници и потомци древних, античких, Македонаца и Александра Македонског. Не постоји ни један званични уџбеник у Македонији, било школски, било факултетски, који тако нешто тврди*1. Реч је о најобичнијој дезинформацији, "спину", ч