СТОЈАН НОВАКОВИЋ (представник Србије у Цариграду) О МАКЕДОНСКОМ НАРОДУ и српској националној идеји међу Македонцима 1888. године
Обављао је неколико високих државних функција. Био је председник Министарског савета Краљевине Србије у два наврата (1895-1896, 1909), а такође је служио и као министар (разних ресора) у неколико влада. Као дипломата, био је посланик Краљевине Србије у Цариграду, Паризу и Петрограду. Бавио се научним истраживањима, првенствено у областима филологије и историје. Као филолог, проучавао је српски језик и историју српске књижевности. Као историчар, проучавао је правну и друштвену историју српског народа. Као књижевник, писао је песме и прозна дела, а бавио се и преводилачким радом. Био је председник Српске краљевске академије (стари назив Српске академије наука и уметности) од 1906 -1915 године.
Оно што је за нас важно, јесте ангажовање Стојана Новаковића у Македонији. Од 1885 -1892 године Стојан Новаковић био је најважнија личност за Владу Србије у македонским делима, као опуномоћени представник тадашње Краљевине Србије у Турској и Цариграду. Ту је позицију он користио пре свега ради македонског питања. Он је био "спиритус мовенс" плана Србије да се, преко пропаганде, путем школства и финансијских и пословних привилегија које би Србија давала македонском становништву, у Македонији нађу људи који ће се декларисати као Срби. И тај је план почео да се спроводи посебно после Берлинског конгреса 1878, односно после српско-бугарског рата 1885. године. При том, српска Влада рачунала је у том плану са тиме да је македонско становништво, посебно сељаштво, изузетно необразовано, сиромашно и под свакодневним гњетом Турака, па ће бити, мислили су они, врло лако, уз помоћ разних повластица и олакшица које би им давала српска државна каса, убедити многе Македонце да су они заправо Срби, па, када то постане озбиљна маса народа, биће веома лако том земљом проширити сопствену државу ка југу.
Било како било, Стојан Новаковић који је био главни протагониста овог плана, у неколико наврата је писао и о стању националне свести међу самим Македонцима. За нас је посебно занимљив његов чланак у листу "Отаџбина" од 1888 године ("Бугарске школе у Македонији", новине Отаџбина, 1888, Београд). У чланку аутор говори о препрекама које Србија има у спровођењу свога "националног плана" у Македонији. Новаковић препреке види у већ устаљеним тамо пропагандама Грчке и Бугарске, са којима Србија има да се бори. Најзад, Новаковић не може да испусти још једну ствар када говори о Македонији и Македонцима, која смета његовим плановима (види фотографију):
Слично као у овом чланку, Новаковић пише исте године министру просвете Краљевине Србије о немогућностима српске пропаганде у Македонији:
„...Бугарска идеја, као што је свима добро познато, пустила је дубоке корене у Македонији и мислим да је скоро немогуће да она буде уништена кад јој се супротстави само српска идеја. Сумњам да ова (српска - бел. наша) идеја може да потисне бугарску, ако остане само чисто и голо супротстављање. Зато би имали велику корист од неког савезника, оштро супротстављеног бугаризму, а који би садржао елементе који би привукли народ и који би били блиски његовим осећањима - само ће га она отцепити од бугаризма. Као таквог савезника ја видим македонизам или, у извесним границама - тактично неговање македонског дијалекта и македонских посебности. Ништа не може да буде толико супротстављено бугарским тенденцијама, и ни са чим се Бугари не могу довести у непомирљивију позицију као са македонизмом."
(Дипломатски архив - Дубровник, ПП одель, Ф. 1., 1888)
Ово писмо Новаковића је занимљиво из више ствари. Најпре, ако га упоредимо са текстом у "Отаџбини" видимо да су у великој мери подударни, што говори о томе да је Новаковић био итекако свестан македонске националне идеје у Македонији у другој половини 19. века и да је са њом рачунао као са најјачом силом у македонском народу (поред бугаризма који се наметнуо у Македонији стицајем више фактора, о чему смо већ донекле говорили). Исто тако, врло је занимљиво, посебно за оне националисте из Србије*, који непрестано понављају како је македонска национална идеја наметнута од стране комуниста, а да је пре Другог светског рата у Македонији доминирајућу позицију имала једино и само српска идеја. Новаковић, са друге стране, будући изузетно упућен у реалну ситуацију у Македонији тога времена, сматра да се српска идеја ни у ком случају не може супротставити нити бугарској, нити македонској. Другим речима, рекло би се, она нема никаквог корена на македонској земљи.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
*молим да се овај израз никада и нигде не поистовећује са српским народом, јер једно су националисти (суманути појединци), који су увек мањина, а друго је народ. Осим тога, никада и нигде не подржавамо генерализације. Исто тако, не треба мешати грешке одређених Влада и политичара са целим народима.
Коментари
Постави коментар