НЕКОЛИКО СТВАРИ КОЈЕ НИСТЕ ЗНАЛИ О МАКЕДОНИЈИ

 

НЕКОЛИКО СТВАРИ КОЈЕ НИСТЕ ЗНАЛИ О МАКЕДОНИЈИ

1) Прва словенска племена (њих 7, имена позната историографији) која су населила Балканско полуострво, населили су целу Македонију продревши до Солуна, до средине 6 века. Имали су општи назив, С(к)лавини. Остали Словени се насељавају скоро 100 година после.

2) Свети Ћирило и Методије су из Македоније, највероватније словенског порекла. Глагољица, прво словенско писмо настало је у, тада претежно словенском, Солуну, а ћирилица највероватније у Охриду, највећем центру словенске писмености до 12 века, где су је створили њихови ученици, св. Климент и Наум.

3) Старословенски језик настао је, како су доказали филолози Ватрослав Облак и Ватрослав Јагић, на основи македонских словенских говора Солуна, одакле су и били св. Кирило и Методије.

4) Обичај "слава" потиче из Македоније, још од времена св. Климента и Наума Охридских, а из Македоније се шири на север и исток Балкана преко Охридске Архиепископије, која је покривала све словенске земље до 12 века. Постоји и код Македонаца и Бугара под другим именима, али је најукорењенија међу Србима. Први јој је спомен 1018 године у Охриду.

4) Први словенски цар (говорио на словенском језику) познат историји, био је Самуило, који потиче из области између Битоле и Прилепа.

5) Македонија је област која је подељена у три државе: Републику Македонију - нелегитимно преименоване у "Северна Македонија"(39%), Грчку (51%) и Бугарску (10%). Цела Македонија - на фотографији.

6) Македонија носи назив по древним Македонцима. Иако је до недавно популарна историографија сматрала Македонце за грчко племе, најновија истраживања и највећи светски ауторитети из области историје и филологије (Борза, Бикс, Нерознак, Хамп и други) утврдили су да се ради о негрчком народу фригијско-пелазгијског порекла, противног Грцима, што потврђују и сви историјски антички извори и речници са древномакедонским језичким материјалом.

7) Територија целе Републике Македоније ушла је у састав античког македонског царства за време цара Филипа Петог (3-2 век пне).

 Процес синтезе новопридошлих Словена са староседелачким македонским становништвом трајао је дуго. Први спомен назива "Македонци" за становништво словенског језика је из 13 века (акти Охридске Архиепископије у време Хоматијана).

9) Процес синтезе драстично је изменио словенски језик Македоније. Иако је речнички он већински словенски, у њему постоје слојеви неколико десетина речи старобалканског порекла. У граматичком смислу, македонски је изгубио скоро потпуно словенски карактер и попримио старобалкански карактер.

10) Прва граматика савременог македонског језика објављена је 1880 године.

11) До 1923 године Македонци су били већинско становништво у грчком делу Македоније. Протеривањем и убиствима из ње је нестало око 200 000 људи македонске националности, а договором Грчке и Турске о размени становништва, у Македонију је досељено око 600 000 људи грчког, јерменског и турског (али православног) порекла, чиме Грци постају већинско становништво у области. (Фотографија: Етнички састав целе Македонија из 1900 године)

12) У данашњој грчкој провинцији "Македонија" живи до 500 000 Македонаца, али су им сва права нац. мањине ускраћена, и подвргнути су принудној асимилацији (намеће се грчки језик, забрањује македонски, имена и презимена грцизирају са наставцима - ИС).

13) У Краљевини Југославији Македонци су од власти третирани као "јужни Срби" или фиктивни "стари Срби" (што год то значило), презимена су мењана са завршетком -ић, а македонски забрањиван. Исто се дешавало и у делу Македоније који је припао Бугарској.