МАКЕДОНСКИ ЈЕЗИК - СЛОВЕНСКИ ИЛИ НЕ?

 ДА ЛИ ЈЕ МАКЕДОНСКИ ЈЕЗИК - СЛОВЕНСКИ? (На захтев пријатеља, још једном објављујем)

Многи олако говоре о овој теми, мислећи да о њој знају све, а, заправо, не знајући ништа.

Најчешће се као мерило за класификацију неког језика узима порекло речи које су у њему најприсутније, на основу којих се неки језик сврства у ову или ону групу. Тако, за македонски језик (савремени, не древномакедонски) се каже да је то словенски језик, тј да спада у словенску језичку групу.

То заиста јесте тако. Међутим, да ли је баш то једино веродостојно мерило?

Наравно да није. Једна од најособенијих обележја одређене групе језика јесте граматичка међусобна сличност, која их сврстава у једну категорију. На пример, сви словенски језици имају падеже, осим македонског (и бугарског). Сви су словенски језици синтетички, осим македонског, који је аналитички (као и бугарски). У македонском, осим ових главних особености, постоји и таква појава као што је члановање именица, и то у три облика (човек-от; човек-ов; човек-он), удвајање предмета (го видов полжавот, ја видов жената...). Ово су неке, али главне, граматичке особености које драматично искачу из било које класификације словенских језика. Слободно се може рећи да граматика македонског језика НИЈЕ СЛОВЕНСКА скоро ни по једном критеријуму.

Даље, и речник македонског указује на много тога. Он садржи гомилу свакодневних речи, речи првог реда, које нису словенског порекла, нити неког балканског. Речи као што су ВРНЕ (односи се на "падање" кише), БАРА (тражи), БАМБАЛ (мушки полни орган), ДУЈАК (јагње), ПРЕТА (удара), ЗБОР ("реч". Ова је реч миграционим струјама из Македоније продрла у ЦГ, а преко њем даљим миграцијама, на југозападне српске говоре), УБАВ ("леп". Ова реч је миграционим струјама продрла у југоисточне српске говоре. Може се рећи да је у питању македонизам у српском језику), ТЕКНЕ (сетити се), ДЕМНЕ (вреба), УРНЕ (руши), ДОДЕКА (док), ДЕКА (да), ОПЕРЕ (убије) итд, имају древнобалканско порекло, тачније фригијско-старомакедонско порекло (занимљиво је да су древни Македонци били фригијски народ), и речи исте етимолошке основе могу се наћи у речницима фригијског и древномакедонског језика и у данас једином директном наследнику фригијског - бурушаски језику. Значи и речнички фонд македонског језика носи у себи дубокослојну генеалогију која говори о сучељавању и претапању словенског и древних балканских језика из којег је произашао савремени македонски. О овој тематици писао је много професор Илија Чашуле са универзитета Macquarie, Сидни, Аустралија.

Грубо резимирајући, може се рећи да је македонски језик (у лексичком смислу) словенски, али је и (граматички изразито) несловенски, балкански (можда и старобалкански, иако је ова област недовољно истражена) језик. Треба истаћи и да је граматика језика ипак постојанија и доминантнија категорија, јер се граматика неког језика теже мења од његове лексике, која је подложна спољним утицајима и лаком мењању. За граматику се то не може рећи и она дуже траје у историјском времену. Зато је она поузданије мерило од речника неког језика у одређивању којој групи дати језик припада.

Нека сличност би се могла направити са енглеским језиком, којег сматрају језиком креолског (хибридног) типа, који је у најстаријем слоју био германски, али је временом, услед разних утицаја претрпео грандиозне граматичке промене и одступио од основних германских особености, али и примио око 60% речи романског порекла.

За македонски језик може се уочити да је он своју граматичку структуру већ имао у 15 и почетком 16 века, одакле и датира почетак савременог македонског језика. Значи, од ћирилометодијевског, седмопадежног језика (Македоније), изразито синтетичког, савремени македонски је остао без правих падежа, без инфинитива и синтакса постала аналитичка. Реч је о процесу који може да се прати од 9 до 15-16 века, што нас наводи на закључак да је ова промена трајала око 600-700 година на територији Македоније (али и Бугарске).

Како је дошло до ове промене? Једини логички закључак је да је дошло до великог мешања новопридошлих Словена (6 век) и староседелачког становништва (старомакедонског и романизираног старомакедонског становништва), услед чега су староседеоци прихватили словенски речник, а под њиховим утицајем дошло је до силног утицаја на граматику језика. Постојећа теорија о међусобном утицају балканске језичке средине (теорија о Balkansprachbund-у, Балканском језичком савезу), не може довољно добро да објасни ове процесе и не даје одговоре на ова питања.

Савремена бугарска историографија види Бугаре као народ настао од мешања Словена са источним Бугарским народом и трачанским староседеоцима. Треба рећи да су Трачани били народ који је говорио језиком идентичним или врло сличним са древним Македонцима, како кажу извори. Један је моменат додатно важан, а то је да је Византија на територију своје области, Тракије, пре доласка Словена и туркијских Бугара, населила велику количину Македонаца (и у области Једрена и Филипопоља ставорила нову област Македонију, поред изворне). Све ово може објаснити врло сличне процесе у формирању и преобликовању бугарског и македонског језика из типичнословенских у језике балканско-словенске. Свакако, реч је о теми која заиста нуди много ствари за истраживање.

Уједно, оваква језичка промена код ова два словенско-балканска језика јесте и доста јак аргумент у прилог тези о досељавању Словена на Балкан, јер овакав двострани утицај на језике, не може се другачије објаснити до "сударом" досељеника и староседеоца. У складу са тим, и савремена генетска истраживања потврђују исту чињеницу.