СВЕДОЧЕЊЕ СРПСКОГ АГЕНТА ИЗ 1888 ГОДИНЕ О НАЦИОНАЛНОЈ СВЕСТИ МАКЕДОНАЦА

Последња четвртина 19 века била је период великих превирања у Македонији и усиљене борбе између Србије и Бугарске (али и Грчке) око тога ко ће остварити већи утицај у Македонији. Зато су се македонски национални делатници нашли у великом проблему: нису имали нити средстава за борбу, нити су били у могућности да формирају своје школске и националне установе, а нити су имали близу неку велику европску државу, која би им помогла у националној еманципацији и у борби за своју државу. Зато су били принуђени да искористе оно што имају и боре се у врло ограниченим оквирима. Један од таквих бораца био је и охриђанин Темко Попов.

Темко Попов био маркантна и нимало једнозначна личност македонског политичког и културног живота друге половине 19 века. Био је дугогодишњи агент Србије, који је сарађивао са специјалним установама у њој, које су имале план, задатак и намеру да изврше србизацију македонског становништва путем школско-образовних институција (школа и гимназија) које ће отварати у Македонији (тада део Османског царства). Овакву политику пропаганде је тадашња српска власт започела усиљено после 1878 године, на наговор Аустро-Угарске, чији је, опет, циљ био да сукоби Србију са Бугарском, што је свакако Аустро-Угарској било од животног интереса. Већ смо писали о томе да је пре ове кобне године Србија имала јасан став да у Македонији не живе Срби, већ Македонци*1.

Темко Попов је рођен је у Охриду 1855 године. Ту и завршава основну школу на грчком језику, као и већина македонске деце тада, пошто су Грци држали већину школа у том периоду. Попов потом одлази у Атину, где завршава и гимназију. Тамо ради у многим православним агенцијама и у редакцијама многих новина. Потом одлази у Једрене, где се запошљава као учитељ. Након тога постаје руководилац Бугарске егзархијске гимназије у Битоли, после чега се сели у Софију, где заједно са стружанином, Наум Евровим, охриђанином Костом Групчевим и Василом Карајововим ствара организацију са именом "Тајни македонски комитет". Овај Комитет борио се за истину да Македонци нису нити Бугари нити Срби, већ посебан народ који треба да се избори за своју слободу. Откривајући њихову активност, бугарске власти протерују ову четворицу крајем августа 1886 године, а Попов се сели у Београд са једним посебним циљем. Ово његово пресељење је веома важно како бисмо схватили Поповљеве мотиве због којих се ставио у службу српским властима. 


О каквом циљу је реч?

Наиме, тадашње српске власти*2 водиле су псеудо-македонску политику*3 у Македонији, коју су планирали да употребе ради борбе са бугарским утицајем тамо*4, пошто су схватале да иступајући са српских  националних позиција у Македонији неће успети, јер српска национална идеја није имала утемељење нити корена у Македонији*4 Попов је у томе видео шансу за афирмацију македонске националне идеје за коју се залагао и покушао да искористи такав један политички, про-македонски, како је мислио, тренд у Србији, како би помогао ослобађање Македоније, како од турског државног, тако и од грчко-бугарског културног ропства.

Тако Попов врши тајне преговоре са српском владом и од тада са њом почиње активну сарадњу, надајући се да ће она, српска влада, помоћи Македонце и македонску националну идеју. Међутим, оно што Попов није знао, јесте да је српска влада у својим промакедонским ставовима била неискрена, јер је њен план био да, представљајући се као про-македонска, у Македонији заправо рашири српски пропагандни утицај на становништво и да га убеди да је оно, не македонско, већ српско, чиме ће створити и плодно тле за евентуално проширење своје територије, на шта се надали. Свакако, не можемо Попову то замерити, пошто он за те планове није знао. Даље, Попов, са Евровим и Групчевим, улазе у друштво које је основала Србија, под називом "Друштво Србо-Македонаца" у којем су они, да тако кажемо, представљали македонску секцију, јер је друштво имало за циљ ослобађање народа од турског ропства, те се залагало за заједничко антитурско деловање Срба (са Космета) и Македонаца. Тако су македонски представници у програм овог друштва унели захтеве: 

1) да се формира Охридска Архиепископија, као посебна македонска црква

2) да се створе школе у којима ће се учити на македонском језику

3)  да се истисне бугарска пропаганда из Македоније

4) да се оснују часописи и листови на македонском језику*5

Тако, долазимо до онога што је била и намера овог чланка. Темко Попов, будући формиран као интелектуалац са оваквим, јасним македонским националним, усмерењем, пише писмо једном другом Македонцу, Деспоту Баџовићу, али са другачијим националним усмерењем од Поповљевог.*6 Наиме, Баџовић је своје школовање провео у Србији (60-те године 19 века), где је усвојио и националне погледе, супротне од оних у Македонији. Тако, он 1885 године пише књигу "Искрена реч Србо-Македонцима" у којој заступа мишљење да се Македонија треба поделити на три дела, на српски, бугарски и грчки, дајући у књизи и своје опсервације на етничку припадност македонског становништва, које он види као делимично Србе, делимично Бугаре и делимично Грке*7

Као одговор на ту његову књигу, Попов му пише писмо, у којем се осврће на Баџовићеве ставове и наводи каква је заправо реална ситуација у самој Македонији, са самога терена, због чега је писмо одличан показатељ тога каква је заправо национална свест била у Македонаца 80-тих година 19 века. 

Писмо преносимо у целости (у преводу, пошто је написано на македонском језику у оригиналу)*8:

"Драги Деспоте,

У предговору овом писму ћу те предизвестити, да ћу се помучити да ти пишем, колико је могуће, на нашем наречју, мењајући оне речи, које ја не знам, са бугарским. Шта да се ради иначе Деспоте?

Наше наречје, које је могло да диктира другим словенским наречјима некада, остало је најсиромашније и, као просјак, пружа руку било ка бугарском, било ка српском, па чак и ка руском! Не одричем ја да су сва словенска наречја слична међу собом и да је природно да зајми једно од другог, само не тако да доведе до оваквог лошег стања до ког је дошло наше јадно наречје, да не може човек да искаже своје мисли, без да употреби бугарске речи, ако је човек живео у Бугарској, а српске - ако је живео у Србији.

Заиста, наше наречје, као најсличније са српским треба од њега да црпи оне речи којих нема у његовом речнику, али где је наш речник, где су наши филолози, који могу да се узму овог важног питања, тј. да нам саставе граматику и друге најнужније уџбенике, барем за основне школе? Немајући сопствених филолога, где су српски, који би знали наше наречје и да саставе ове елементарне неопходне књиге, али са таквом научном непристрасношћу, и који би упоребљавали српски, као допуне, тамо где не могу да се нађу македонске речи, а не да се воде слепим патриотизмом те, уместо да саставе македонске уџбенике, они сачињавају чисто српске.*9 

Да се не лажемо, Деспоте, национални дух у Македонији је дошао до таквог стања, да и када би сам Исус Христос сишао са неба, не би могао да убеди Македонца да је он Бугарин или Србин, осим оне Македонце међу којима се бугарска пропаганда већ укоренила. Да се увериш ти у то, треба да узмеш бугаризам и да га погледаш. Бугарска пропаганда се ево шири већ 20 година, колико раде у Македонији, у најмрачније време, када је грцизам - сасвим туђа нација,  покушао да се укорени у срцу македонском; и Македонци, када су видели зрак славјанизма, бацише му се (бугаризму - бел.наша) у загрљај, без да обрате пажњу на постојеће разлике. Пошли су за њим, јер су се отцепили од грцизма. Али шта да раде сада, тј. после 20 година бугарских мука, труда и огромних новчаних улагања?

Чини се оно, Драги ми Деспоте, што је природно, али за Бугаре неочекивано, тј. сада сваки Македонац признаје да он није Бугарин и гласно исповеда своју нацију, макар и да се још увек користи бугарским средствима, немајући, разуме се, своја. 

Потом, када већ видимо да је бугаризам пропао овако ужасно, да ли је реално да се верује у некакав успех у распростирању неког другог, какав год он био, словенског језика? Ја не верујем, а исто не верујем да и ти да верујеш. Зато смо се ми, Драги ми Деспоте, ухватили дела још прошле или претпрошле године да саветујемо да се отварају македонске школе са овим наречјем, те, колико је могуће, да се искорене бугаризми, који су се наметнули од отварања бугарских школи у Македонији, и да се замене са подобнијим, тј. српским. Мене нико не може да разубеди да се неким другим путем могу збратимити ова два братска народа и језика. Најважније је да помакедончимо Македонију.

Ваш пријатељ, 
Т. Попов

9 мај 1888 године, Солун.*10"

Мислимо да је писмо јасно само по себи и да врло илустративно говори о томе каквог су националног убеђења били Македонци 80-тих година XIX века. Исто тако, желели бисмо да напоменемо да се Темко Попов увек потписивао својим оригиналним презименом Попов, али да га неки шовинистички кругови у Србији упорно означавају са "Поповић". 

Аутор: Радослав Малеш (Блажевски)

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

*1 - Погледати уџбеник из географије за средње школе Србије, из 1871 године, где се јасно говори о Македонцима као посебном народу који живи од Шар планине, на северу, до Егејског мора на југу. Уџбеник је био званичан, а аутор је био је тадашњи професор Драгашевић (кликнути фотографију ради увећања)





*2 - Молимо све читаоце да имају у виду да не треба мешати погрешке неке државне власти са целим народом. Зато посебно истичемо да су ово била дејства одређене владе у Србији, са чим се огроман постотак становништва није морао слагати. 

*3 - Псеудо-промакедонска политика, сагласно Стојану Новаковићу, идејног творца исте, састојала се у томе да Србија у Македонији иступи као пријатељ македонског народа и као подржаваоц македонске националне идеје, пошто, како је говорио, иступајући у Македонији са позиције српства, Србија не би имала успеха. Погледати следећу фусноту (бр. 4)

*4 -  Новаковић пише 1888 године министру просвете Краљевине Србије о немогућностима српске пропаганде у Македонији: 

„...Бугарска идеја, као што је свима добро познато, пустила је дубоке корене у Македонији и мислим да је скоро немогуће да она буде уништена кад јој се супротстави само српска идеја. Сумњам да ова (српска - бел. наша) идеја може да потисне бугарску, ако остане само чисто и голо супротстављање. Зато би имали велику корист од неког савезника, оштро супротстављеног бугаризму, а који би садржао елементе који би привукли народ и који би били блиски његовим осећањима - само ће га она отцепити од бугаризма. Као таквог савезника ја видим македонизам или, у извесним границама - тактично неговање македонског дијалекта и македонских посебности. Ништа не може да буде толико супротстављено бугарским тенденцијама, и ни са чим се Бугари не могу довести у непомирљивију позицију као са македонизмом."

(Дипломатски архив - Дубровник, ПП одель, Ф. 1., 1888)

*5 - Српска академија наука и уметности  (Београд) - Архив Историјског института - Збирка Јована Ристића. Инв. бр. 12/628. Сигн. ХII/5

*6 - Баџовић је рођен у Крушеву, у Македонији, 1859 године, али је се школовао 60-тих година у Србији, где је прихватио српску националну идеју. У недостатку сопствених, македонских, образовних и школских установа, које Турци и Грци нису дозвољавали, нека македонска деца, школована у Бугарској и Србији, лако су прихватала оно што им је о њиховој националној припадности проповедано у тим земљама. Један од њих био је и Деспот Баџовић, који се и својим делима пројавио као експонент спољне националне пропаганде у Македонији.

*7 - Треба напоменути да Баџовић ни једном реченицом своје мишљење не заснива ставом да сами Македонци себе називају Србима, Бугарима или Грцима, већ своје закључке доноси на основу својих уверења о сличности македонског језика са српским, односно бугарским.

*8 - Народна библиотека Белград, - фонд - Јован Хаџи Васиљевиќ, П 413/III

*9 - овде у овом пасусу алудира на ставове Баџовића и његов слепи патриотизам, као и на македонске уџбенике које је Баџовић писао раније („Буквар за српско-македонске основне школе“, 1874)

*10 - Оригинал писма, са поправљеном ортографијом и интерпункцијом на следећој везици: 

https://mk.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BC%D0%BA%D0%BE_%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2/_%D0%9F%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE_%D0%B4%D0%BE_%D0%94%D0%B5%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%82_%D0%91%D0%B0%D1%9F%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9C