РУДОЛФ АРЧИБАЛД РАЈС О МАКЕДОНЦИМА 1918 ГОДИНЕ

Рудолф Арчибалд Рајс (нем. Rudolph Archibald Reiss; Хаузах, Баден, 8. јул 1875 — Београд, 8. август 1929) је био швајцарски форензичар, публициста, доктор хемије и професор на Универзитету у Лозани. Истакао се као криминолог радом на истраживању злочина над српским становништвом у време Првог светског рата. Након Првог светског рата решава се да настави да живи и ради у Србији, и истакао се као велики пријатељ српског народа и Србије. Током Балканских и Првог светског рата, бавио се информисањем европске јавности о злочинима Немаца, Мађара и Бугара над српским становништвом, а целог свог живота посветио се добробити српског народа и државе.

Међу његовим бројним написима, чланцима и књигама, могу се наћи и такви у којима је Рајс писао о специфичним питањима и проблемима српске државе и народа. У некима од њих, он пише и о македонском народу, и говори о њему као о посебном и као камену спотицања у односима између Србије и Бугарске. Овде ћемо навести једно његово сведочење у целости. Као великог пријатеља Србије, за Рајса се не може рећи да је имао било какву намеру да пише тенденциозно и необјективно, са намером да наштети Србији. Зато нико не може да доведе под сумњу оно што је он посведочио.

Истина је и да је Рајс, касније, 1928 године, у својој књизи "Чујте, Срби!" писао о Македонији као српској земљи  (али ни тамо ни на једном месту није изнео тврдњу да се Македонци сматрају Србима, већ наводи другостепене и посредне аргументе - бел.моја), али то је био његов прагматичан став, настао под дугогодишњим утицајем тадашњег владајућег мишљења у Србији и политике којима је Рајс био изложен. Зато је његов став којег овде објављујемо, из 1918 године, настао као израз његових личних опсервација, свакако објективнији и важнији.

 РАЈС О МАКЕДОНЦИМА

"Рекао сам да ваше "бугарофоне" (=они који говоре бугарски - бел.наша) ја бих радије назвао Македонци. Ви кажете за њих да су "бугарофони" зато што њихов језик личи на бугарски. Но, да ли је то бугарски, да ли је то исти језик који се говори у Софији? Не. Македонски личи исто толико на српски, колико и на бугарски. Нисам лингвист и нећу себи дозволити сопствени суд, али они балканолози који безинтересно приступају теми су ми тврдили да македонски личи више на српски, него ли на бугарски. Могуће је да има лингвиста који тврде и супротно. Али чињеница је да се македонски не говори ни у Софији, ни у Београду. То је посебан језик као што је то код нас, у Швајцарској, романшки, који се говори у Гризоу, покрај италијанског. По мени, Македонац не може да се назове ни Бугарин, ни Србин, већ просто Македонац."

Цитат из: R. A. Reiss, Sur la situation des Macedoniens et des musulmans dans les nouvelles provinces grecgues Paris, 1918, р.6-7.