Од историјских сведочанстава и докумената о Македонцима као посебном народу, посебан значај имају страни дипломатски и обавештајни извори, који су изузетно објективни, јер су се користили, не за јавно иступање и пропаганду, већ за унутрашње геополитичко информисање одређених дипломатских кругова и стратешко позиционирање у односу на одређени простор ка којем одређена држава испољава интерес.
Од многих страних дипломатских и обавештајних извора, посебно су нам занимљиви британски, из којих дајемо неколико занимљивих извода.
ИЗВОДИ ИЗ БРИТАНСКИХ ИЗВЕШТАЈА
У тајном извештају из 1912 године, британско Министарство спољних послова житеље Македоније класификује на следећи начин:
Македонски Словени - 1 150 000
Турци - 400 000
Грци - 300 000
Власи - 200 000
Албанци - 120 000
Јевреји - 100 000
Роми - 10 000
Овде видимо да британско министарство не користи изразе "Срби" или "Бугари" за становништво словенског језика Македоније, већ их "одваја" од ова два етничка корпуса изразом "Македонски Словени". Извештај је објављен 1925 године. *1
Шта је за Британце означавао израз "Македонски Словени" видећемо из следећих извештаја, које ћемо навести.
Током 1923. године, британски пуковник Корф (Corfe) боравио је у Егејској Македонији (данас део грчке државе - бел.наша) и у свом извештају бележи да су му сви Македонци са којима је разговарао, на питање шта су по националности, одговарали: "Ми смо Македонци, нисмо Грци или Бугари!" *2
Слично, R.A. Gallop, трећи секретар британске амбасаде у Београду, боравио је у Македонији у априлу 1926 године и у своме рапорту Британском министарству спољних послова известио: "Македонски Словени, сви они које сам срео, називају себе само Македонцима, а не Бугарима или Србима." *3
У следећем извештају у којем такође разматра националну свест Македонаца, исти дипломата каже: "Македонски Словени сматрају се само Македонцима и тако се изјашњавају." *4
Исте године, Oliver C. Harvey, из Британског министарства спољних послова такође је посетио Вардарску Македонију, па пише:
"Становништво словенског језика у српској Македонији дефинитивно се сматра различитим од Срба. Ако их питаш за њихову националност, одговарају да су Македонци и да говоре на македонском дијалекту. Исто тако, не идентификују се ни као Бугари."*5
Такође, он обилази и Егејску Македонију (данас припада Грчкој - бел.наша) и каже да се "и они називају Македонци."*6
Један други британски дипломата, Sperling, који је службовао у Софији, 1928. године рапортира да се Македонци осећају искључиво Македонцима и да себе тако и називају, а не Бугарима или Србима, па разматра могућност да се Македонији да аутономија. *7
Про-грчки настројени британски дипломат, C.H. Bateman, такође у свом извештају каже да се "Македонсики Словени изјашњавају као Македонци".*8
На основу дуге дебате и извештаја агената и дипломата Британског министарства спољних послова, преко којих је званична Британија била упозната са ситуацијом у Македонији, централа Форин Офиса је 1929 издала Меморандум о македонском питању, где се истиче да Британија Македонце признаје за посебан народ, различит од Срба и Бугара.*9
Ово је само један мали делић дипломатске грађе која говори о овој теми, али и ово је довољно да се читаоц упозна са реалном сликом из Македоније тог времена, и тога како се македонско становништво изјашњавало по питању своје националне припадности током периода између два светска рата, иако подељено у три државе, насупрот шовинистичке пропаганде која се пласира на интернет пространству, у којима се тврди да су Македонци тада себе сматрали делом овог или оног суседног народа.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ:
*1 - FO371/10667, Central Department, Memorandum, "The Macedonian Question and Komitaji Activity," 26 November 1925. It gave the following figures: Macedonian Slavs 1,150,000; Turks 400,000; Greeks 300,000; Vlachs 200,000; Albanians 120,000;Jews 100,000; Gypsies 10,000
*2 - FO 371/8566
*3 - FO371/11405, Kennard (Belgrade) to A. Chamberlain, 21 April 1926, Enclosure, R.A. Gallop, "Conditions in Macedonia," 19 April 1926,1.
*4 - FO371/11405, Kennard (Belgrade) to A. Chamberlain, 21 April 1926, Enclosure, R.A. Gallop, "Conditions in Macedonia," 19 April 1926,1.
*5 - FO371/11245, 2.
*6 - Ibid., p.3.
*7 - Ibid., Sperling (Sofia) to Sargent, 10 October 1928.
*8 - Ibid., C.H. Bateman, Minute, 18 October 1928).
*9 - FO371/13573, Central Department, Memorandum, "The Macedonian Question and Komitaji Activity," 6 December 1929, 9 pp., FO371/14317, Central Department, Memorandum, "The Origins of the Macedonian Revolutionary Organization and Its History Since the Great War," 1 July 1930,16 pp. , Ibid., 9.
|
Коментари
Постави коментар