КРАЉЕВИНА ЈУГОСЛАВИЈА ЗНАЛА КО НАСЕЉАВА МАКЕДОНИЈУ, АЛИ ЈЕ ИСТИНУ СКРИВАЛА ОД ЈАВНОСТИ - АРХИВИ ГОВОРЕ

Недавно откривени документ из Архива Југославије из 1931 године, настао радом краљевских обавештајних служби а на основу резултата пописа извршеног исте те године, потврдио је да су власти тадашње краљевине врло добро знале који народ живи у Македонији. Документ је био намењен искључиво Министарском савету Југославије, са детаљно наведеним националностима које живе у тадашњој краљевини. Међу наведеним националностима налазе се и МАКЕДОНЦИ, са 642 000 људи.

Бројеви припадника националности су наведени оквирно (не тачно), а документ је посебно навео број Срба који живе на територији Србије и Црне Горе као посебну категорију; и Срба у "осталим земљама" (односи се на оне Србе кои су живели ван Србије и ЦГ, у осталим деловима К. Југославије).

Анализом документа има се утисак да је аутор документа желео да покаже број Срба кои су живели у државама које су постојале пре Првог св.рата и Балканских ратова (Србија без Војводине и ЦГ) и број Срба (и осталих народа) који су придодати за те две државе после Првог св. рата.

Документ су хтели да оспоре неки негатори македонског народа тврдећи да званични попис становништва одржан 1931 године није бројао националности у Краљевини Југославије, али очигледно они не праве разлику између "јавног" и "тајног" документа. Овај документ није био јавни, већ тајни, никада није објављен (до 2011 године, али и данас је непознат за балканску јавност) и користио га је исклучиво МИНИСТАРСКИ САВЕТ ЈУГОСЛАВИЈЕ (или Влада К. Југославије)! 

Овај документ је направљен НА ОСНОВУ ПОПИСА из 1931 године, АЛИ ОН НИЈЕ ДОБИЈЕН ПОПИСОМ (на попису је постојала само категорија "вероисповест" и "језик", а није било категорије "националност" или "македонски језик", па се ТАЧАН број Македонаца није могао знати). Ово значи да је неко анализирао резултате пописа из 1931 године и оквирно израчунао, на основу обавештајних података са терена, претходних пописа и категорије "вероисповест", колико може оквирно бити Срба, Хрвата, Словенаца, Македонаца и других националности или специфичних етничких група  у држави, и то доставио Министарском савету, тј. Влади Краљевине Југославије, која је овакве податоке морала знати. Најчешће овакве податке владама држава достављају обавештајне службе. 

Неки су чак покушали да оспоре овај документ тврдећи да њега нема у Архиву !Југославије. Међутим, документ је објављен са својим референтним, архивским бројем (АЈ, 138- 7-56, л. 832) и свако га може наћи ко има доступ Архиву Југославије. Осим тога, први пут га је објавио еминентни српски "Институт за новију историју Србије", тачније њихов члан, доктор историских наука, др Владан Јовановић, изузетан познавалац Македоније између два рата, у својој књизи "Вардарска бановина 1929-1941" (ИНИС, Београд, 2011). 

Дату копију документа прилажемо овде:

Овај документ се налази у Архиву Југославије и њега су користили као релевантан извор информација у тадашњој Краљевини.

Он нам је јасни доказ да је власт врло добро знала да су Македонци посебан народ, али је свесно и намерно ћутала о томе, обмањујући народ.