НАЈПОЗНАТИЈИ НАЦИОНАЛИСТИЧКИ ФЕЈКОВИ О МАКЕДОНЦИМА
Да размотримо неке историјске фабрикате који се циљано пласирају о Македонцима. Циљ оваквих "фејкова" и "спинова", како се зову у теорији политичке пропаганде, јесте да замагле праву истину о некој теми и одрже лаж или полуистину у циљној групи за коју се те нестине пласирају.
Напомена: Замолићу опет све читаоце, имајући у виду балкански амбијент у којем живимо и све његове пропратне појаве, да не поистовећују групицу људи, које називамо "националисти", са народом или народима из којих долазе. Није лепо правити генерализације, уопштавања, таквог типа, а и циљ овог блога јесте полемика са тврдњама овог круга људи, а не ширење међунационалне или било какве друге мржње. Мржњу можемо усмерити на заблуде, али никако на људе, јер смо хришћани. Исто тако, некоректно би било осуђивати цео народ, када знамо да су ови заблудоносци изразита мањина у народу из којег долазе и да велика већина не дели њихове ставове. Уосталом, уверени смо и знамо да је истина/Истина на нашој страни, те самим тим немамо никакав страх, из којег произилази свака мржња!
1) тврдња: "МАКЕДОНЦИ СУ БИЛИ ДЕО СРПСКОГ НАРОДА У СРЕДЊЕМ ВЕКУ"
ОДГОВОР: Прва словенска племена (њих 8, имена позната историографији) која су населила Балканско полуострво, населили су целу Македонију продревши до Солуна, до средине 6 века. Имали су општи назив, С(к)лавини. Остали Словени се насељавају скоро 100 година после. Византијски историчари и хроничари: Јован Ефески, Јован архиепископ Солунски (аутор "Чуда светог Димитрија Солунског"), Константин Порфирогенит и други, говоре о насељавању Македоније од стране 8 словенских племена, и прецизирају (Јован Ефески, "Чуда...") да су дошли са именом "С(к)лавини" и да овај народ није имало другог народног имена, осим тог, што ће рећи да се нису називали Србима или Бугарима, већ су представљали посебну грану словенства и један посебан словенски народ, који је населио целу Македонију од Шаре до Солуна. Не постоји ни један једини историјски документ пре српског средњевековног освајања Македоније (крај 13 века), који говори о словенској популацији Македоније - као о Србима!
ОДГОВОР:
Истина је сасвим другачија: обичај "слава" настао је у Македонији (први пут забележен у Охриду 1018 године, према византијском историографу, Јовану Склици - Ioannis Scylitzae Synopsis Historiarum), и после се, преко Охридске Архиепископије највероватније, проширио по Бугарској и Србији. Осим Срба, имају га, како Македонци, тако и Бугари (у целој Бугарској слава се обележава под именом "семејни курбан" или "патрон" што је бугарска форма "славе" - о којем смо већ писали у чланку о Слави као балканском обичају македонског порекла, присутног и код Бугара - https://makedonskaistorijanasrpskom.blogspot.com/2021/07/blog-post_29.html). Значи реч је о обичају којег имају сви балкански православни народи словенског језика и који не може бити одредница нечије етничке припадности.
3) тврдња - "МАКЕДОНИЈА ЈЕ СТАРА СРБИЈА"
ОДГОВОР:
Када кажемо да је неки део неке државе "стари" (на пример Стара Русија, Стара Кина, Стара Грчка, Стара Црна Гора, итд.), тај се израз односи на део те државе у којем је савремена држава настала, родила се, добила свој државни и културни почетак. Може се рећи да је за Русију (као и Белорусију и Украјину) то Кијев, за Кину то је територија Шанг државе, за Грчку Ахаја, за Црну Гору четири старе нахије итд. зато што су те државе имале свој зачетак у тим областима, ту је рођена њихова државност и културни идентитет. Зато се те области називају "Старим".
Зато, Македонија не може никако бити Старом Србијом, јер Србија у Македонији није започела своју државност, а нити свој културни идентитет. Стара Србија јесте Космет и Рашка област, где се зачела државност Србије. (Уосталом, мит о Македонији као "Старој Србији" пласирале су власти Србије након 1878 године на наговор Аустро-Угарске, а да пре тога у Србији Македонија никада и нигде званично није сматрана чак ни српском земљом, а камо ли "Старом Србијом")
4) тврдња - "ЦАР ДУШАН ЈЕ КРУНИСАН У СКОПЉУ"
ОДГОВОР:
Па шта? Могао је бити крунисан и у било ком другом делу царства. Скопље није изабрано за престоницу и за град у којем ће се Душан крунисати због етничких, већ због геостратешких разлога - Скопље је било у центру Душановог царства, па је био одлична тачка за управљање обема половинама државе - северном и јужном.
Душанова титула - "цар Србљем и Грком" нема етничку, већ географску конотацију, што јасно сведочи српски дворски превод исте титуле на грчки језик: "василевс ке автократор Сервиас ке Романијас" (цар и самодржац Србије и Романије = Ромеје). Осим тога, овај владар се заиста трудио да Македонске Словене/Македонце придобије за себе и своју државу, чиме се може и објаснити његово ктиторско залагање за обнављање црквених здања у Македонији, што су чинили и његови претходници, Стефан Дечански и краљ Милутин.
Исто тако, у време у ком је владао, разлике међу свим словенским народима на Балкану биле су незнатне - језик је још и тада, у 14 веку, био са занемарљивим разликама између Срба, Бугара и Македонаца. Може се рећи да су тада још увек сви ови народи били једно, па је могуће да је Душан Македонске Словене, као једине Словене који у том тренутку нису имали државу, једноставно прибројао у Србе. Уосталом, сам Душан био је 3/4 бугарског порекла, али ипак му то није сметало да оснује српско царство.
Било како било, оно што знамо из историјских докумената, јесте то да Македонски Словени/Македонци, како пре потпадања под српску средњевековну државу, а тако иа након ње, нису себе никада називали Србима, јер неких 40-70 година српске владавине у Македонији није било довољно да се Македонци претопе у Србе и усвоје то име. Штавише, познато је да постои чак 4 преписа Душановог законика, где стоји да је "Стефан Душан македонски цар" (раванички, карловачки, софијски и загребачки преписи), што говори о томе да је македонско име било итекако престижно и присутно током 14 века.
ОДГОВОР:
Македонија је област која је подељена у три државе: Републику Македонију - нелегитимно преименоване у "Северна Македонија"(39%), Грчку (51%) и Бугарску (10%).
Македонија носи назив по древним Македонцима. Иако је до недавно популарна историографија сматрала Македонце за грчко племе, најновија истраживања и највећи светски ауторитети из области историје и филологије (Борза, Нерознак, Хамп, Хаас, Георгиев и други) утврдили су да се ради о негрчком народу фригијско-пелазгијског порекла, противног Грцима, што потврђују и сви историјски антички извори и речници са древномакедонским језичким материјалом (око 150-200 сачуваних речи).
Територија целе Републике Македоније ушла је у састав античког македонског царства за време Александра Македонског, који је проширио границе своје државе до Дунава, а, након извесног опадања моћи македонског царства, ова територија је поновно, готово потпуно, ушла у састав Македоније за време владавине цара Филипа Петог (221 - 179 пне). Уједно, и пре Александрових освајања, на делу територије Републике Македоније живео је народ Пајонци, који су били само једно од македонских племена, иако су живели засебно од других Македонаца, због чега су их неки аутори сматрали другим народом. Међутим, након уласка Пајоније у састав македонског царства, они су се показали као највернији Александру. Уосталом, након тога, њихово пајонско име потпуно је нестало, што говори да су се веома лако утопили у македонско мноштво.
6) тврдња - "ДАНАШЊИ МАКЕДОНЦИ НЕМАЈУ ВЕЗЕ СА АНТИЧКИМ"
ОДГОВОР:
Словени продиру у Македонију још средином 6 века и затичу ту староседелачко македонско становништво, што за последицу има покретање синтетизационих процеса услед којих долази до обостраног, словенско-македонског утицаја и, свакако, мешања. Тако је словенски језик у Македонији постао доминантан, али се као етничко име током дугог временског периода усталило македонско име, које се први пут за житеље словенског језика појављује у 12 односно 13 веку. Може се рећи да је тим процесима дошло до стварања новог народносног амалгама.
Наравно, ово није јединствен пример у историји. Познато је да су Французи народ романски (важе за такав), али носе германско национално име, а себе још виде и као продужетак келтских Гала. Дакле, своју етногенезу виде у три различита народа. Руси су словенски народ који носи скандинавско германско етничко име. Румуни себе виде као продужетак Римљана и античких Дачана итд.
НАСТАВИЋЕ СЕ...
Аутор: Радослав Малеш (Блажевски)
Коментари
Постави коментар